Отворен Свети и Велики Сабор Православне Цркве на Криту

Молитвом "Царе небески..." и појањем тропара Педесетнице, у дворани Православне академије на Криту отворен је Свети и Велики Сабор Православне Цркве, којим Његова Свесветост Патријарх васељенски Вартоломеј председава заједно са првојерарсима Александријске, Јерусалимске, Српске, Румунске, Кипарске, Грчке, Пољске, Албанске и Чешке и Словачке Цркве.

Према саборској структури представљања сваке помесне цркве првојерарахом и двојицом архијереја на свечаном подијуму, сапредседавање Његове Светости Патријарха српског Иринеја прате господа архијереји: Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Радовић и Епископ бачки др Иринеј Буловић.

Непосредно по узношењу молитве Духу Светом и појању тропара Педесетнице, чиме је у Православној академији на Криту са радом почео Свети и Велики Сабор Православне Цркве, Патријарх Вартоломеј је на самом почетку заседања изашао у сусрет молби Митрополита црногорско-приморског Амфилохија и затражио да пред више стотина учесника буде прочитана перикопа о Христовом одговору на жељу синова Зеведејевих да седну са обе његове стране (Мк 10:35-45), односно о томе да се првенство, по угледу на Сина Човечијег, остварује служењем и даром Божијим. Изразивши затим захвалност на служби председавајућег Светим и Великим Сабором, Патријарх Вартоломеј је заблагодарио на молитвама за његово одржавање, на чему је посебне изразе захвалности упутио Папи римском Фрањи.

Подсетивши затим на недавну одлуку предстојатељâ која је у оквирима припремних заседања на Криту донета претходног петка (17. јуна), и према којој су на Сабор поново позвани првојерарси и делегати Антиохијске, Руске, Бугарске и Грузијске Цркве, чије је учешће било отказано непосредно пред почетак његовог рада, Патријарх Вартоломеј је прочитао приспеле одговоре, патријараха Јована антиохијског и Кирила руског, у којима се поред раније изношених аргумената и непромењених мишљења могла осетити и нада на брзо превазилажење проблемâ који су довели до одустајања њихових Цркава од учешћа у раду Сабора, али и молитвене жеље за успешан рад предстојећих заседања. Потом је стиховима са вечерњег богослужења Педесетнице о благодати сједињења у Духу Светом почета уводна беседа Његове Свесветости, у којој су темељно изнети богословски аргументи сазивања Светог и Великог Сабора, са тежиштем на јединству у Евхаристији, вери и епископу, али којом је на концу изражено жаљење због неучествовања четири помесне Цркве у његовом раду. У одговор на Патријархову реч, у атмосфери искреног братољубља и отварањем различитих актуалних аспеката оваквог догађаја, сабрању су се обраћали првојерарси Православних Цркава, међу којима је, према свом канонском поретку, Његова Светост Патријарх српски Иринеј рекао следеће:

"У име српског народа и Српске Православне Цркве, поздрављам овај благословени скуп који је време одавно очекивало. Богу хвала, испунило се време и стекле се прилике да се после толико времена, на овом Сабору, састане Света Православна Црква. Посебно преносим поздраве града Ниша у којем је рођен Свети Цар Константин, који је, као што знамо, био председник Првог васељенског сабора. Српска Црква се радује овом Сабору и њиме израженом јединству. Преносим вам поздраве Срба из отаџбине и многих Срба расејаних широм света. Њихове оче су уперене ка овом светом месту, као и очи целог света. Ми се радујемо, то је радост нашег јединства. Волели смо да су све цркве православне присутне, али оне имају неке разлоге. Али се надамо да су ти разлози мали и да ће тај мали облак ишчезнути пред сијањем сунца. Господ и Дух Свети нека нас уједини, јер снага нашег православља лежи у јединству. Сједињени са собом бићемо сједињени и са Господом и Духом Светим. Нека је благословен овај Сабор. Нека нас Дух Свети води, као и до сада у животу.  А јучерашњи дан и Литургија, као и данашње сабрање, надамо се, диван је пример следовања Светим Оцима. Нека је Господ наш и Дух Свети са свима вама."

 На речи Његове Светости Патријарх Вартоломеј је узвратио непатвореном радошћу и захвалношћу, посебно се обрадовавши имену првог хришћанског владара и приметивши да о благослову Божијем који наткриљује Сабор говори подударност датума његовог сазивања са датумом Првог васељенског сабора, такође сазваног 19. јуна (325. године). На крају уводне сесије, Патријарх Вартоломеј је посебно пожелео добродошлицу посматрачима и гостима Сабора, чије је учешће ограничено на уводно и завршно заседање: представницима Римокатоличке Цркве, предвођеним председником Понтификалног савета за јединство цркве кардиналом др Куртом Кохом, изасланицима Англиканске цркве и Савета европских Цркава. Овим речима добродошлице Патријарх Вартоломеј је придружио срдачне поздраве присутним представницима медија, као и изразе дубоке жалости због јучерашњег покушаја атентата на Патријарха Сиријске јаковитске цркве Игњатија, када су у самоубилачком бомбашком нападу у североисточном сиријском граду Камишли страдала тројица његових блиских сарадника. Посебно је вредна помена чињеница да је отварању Сабора присуствовао бугарски престолонаследник Симеон Други. 

Текст: др Владан Таталовић

Извор: Званични сајт СПЦ